upitnik

Већ пар дана се осјећам као Алиса. Као да сам упала у неку земљу чуда, у паралелни свемир и сваке секунде очекујем да се однекуд појави гигантски бијели зец! Нема зеца, али зато чуда извиру на све стране! Довољно је само притиснути црвено на даљинском управљачу.

Која год информативна емисија да је на менију чуда се ређају. Отварају се школе, вртићи, зграде. Дијеле се подстицаји, награде, сјемена. Нека само рађа! Троши се државни новац на предизборну кампању и искрено се чудим како није дошло до повећања пензија или макар обећања. А за све оне пензионере који чекају, чврсто вјерујем да ће исплата почети у петак, чисто како би остала што свјежија у памћењу приликом заокруживања гласачког листића.

Онда ту искаче бијели витез! Доноси правду, мир и благостање за све. Није баш наочит као витез, али је у главама многих сјајнији од супермена. У то сам се лично увјерила, и не могу да вјерујем да неко тако фанатично може да поштује неког политичара. Није ми јасно, а нешто сумњам да није баш ни нарочито добро по здравље.

Добро је за људе, они јадни чекају сваке изборе да се овајде. По принципу дај шта даш ионако немамо шта да изгубимо. Дајемо своје гласове за комадић асфалта. Вијећамо која би улица могла доћи на ред ове године, а асфалт на оној од прошлих избора је већ почео да пропада. Много мање бајки и бијелих зечева када искључимо телевизор.

И не могу да вјерујем колико мало цијене наше мозгове и наш интелект. Колико мало мисле да можемо да апсорбујемо и разлучимо? Колико мало познајемо прилике у којима живимо па да можемо да помислимо да ћемо преко ноћи постати развијенији од запада.

Кога год ових дана позовете, заузет је! Или лијепи плакате или се припрема за изборе! За комисије, посматраче! Или лобира, жица гласове, мољака, скакуће као онај Алисин зец!

Драматичности доприносе хеликоптери, пилоти, нове униформе за полицију, аута, све смо то утресли у овој предизборној години. У предизборним данима мира и благостања. Још само да однекуд искочи дебељушкасти Деда Мраз и помислићу да сам у божићном филму А продукције.

Као да смо дио неке велике циркуске представе гдје сви жонглирамо, ходамо по жици и успјешно маневришемо чекајући последњи чин.

Плашим се онога што ће се десити када се спусте завјесе.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s