snovi

Ове године ће бити четири године како сам дипломирала. Четири године како сам спаковала своје снове у неку дубоку ладицу и бојим се да је отварам. Бојим се шта би из те Пандорине кутије могло да изађе и да ме повриједи.

Нису то били снови у о животу на Беверли Хилсу, о некој вили, неком бијесном ауту и љетовању у неким луксузним одмаралиштима. Били су сасвим невини и дјечији снови. Запослићу се са својом дипломом новинара. Писаћу јер то највише волим да радим, и то ми добро иде. Живјећу слободно. Имаћу свој новац. Вратићу својој породици све оно што су они уложили да бих се ја школовала. Купићу им нову машину за веш. Сваког мјесеца ћу својима кући послати који динар, ето да им се нађе. Да они знају да сада ја стојим уз њих.
Радићу вриједно и трудићу се, онда ћу сигурно напредовати на свом послу јер је то фер. Уштедићу неки новац. Купићу неки мали стан. Наравно на кредит. Отплаћиваћу га до своје педесете, али нема везе. Купићу и онај бицикл који толико желим, и можда неки мали аутић. Можда ћу отићи сваке године на море, и нећу гледати недељом на ТВ-у како се на планини забављају неки људи који су очигледно имали више среће од мене.

Мислила сам да ће такав живот, такав скроман и срећан бити нека мала награда за поприлично шугаво дјетињство. Сада би се мојој мајци вјероватно дигла коса на глави, да ове текстове чита. Но, и она сматра да Јелена нешто безвезе шкраба викендом или када ухвати моменат на послу који јој плаћа рачуне. Јелена која би требала да буде срећна јер има тај посао, јер доста њених пријатеља нема прилику да заради ни сопствену марку.

Јесте то све тако. Нисам се чак ни пријавила на биро. Ове године ће бити пет година како радим. Пет година како сам спаковала своје снове и радим оно што могу. Пет година како чекам да се нешто промијени, а не видим да ће икад. Пет година како шминкам своју стварност веселим бојама и трудим се да не сањам више те снове. Те тако мале! Те тако скромне! Пет година како желим тај бицикл. О неком малом ауту сам престала да сањам. И тјешим се да ми се баш свиђа да будем подстанар, јер немам обавезу која ми виси над вратом.

У овој држави немате право ни на те мале, нормалне снове! Нису то више ни снови, то су жеље. Жеље да остварујете трудом и радом, а не да тражите милостињу. Да се не продајем некој политичкој партији. Да не будем нечији пијун. Дио нечије статитистике. И зато сада једино снивам да не живим у држави гдје снове имају дјеца неких срећнијих људи. Дјеца оних који су били довољно паметни да побјегну хиљадама километара одавде. Дјеца оних који нису гинули! Дјеца која имају некога да им каже доста! Дјеца чији родитељ није више уморан и да им буде и мајка и отац!

Ове године пуним двадесет девет. Нисам више ни дијете, рекли би неки. Али када немате дјетињство, најмање на шта имате право јесте да будете дијете до када ви хоћете. Али не такво дијете о којем бригу води неко други, мада таквих данас има и са четрдесет. Не такво дијете да вам неко да два милиона марака. Дијете које још увијек има чему да се нада и шта да сања. Дијете које се не боји да пише о себи. Дијете којег баш брига хоће ли неки читалац помислити да ли можда данас превише патетише и тражи сажаљење.

Данас је дан када сам одшкринула ту кутију. Ово је оно што је изашло. Сада грчевито гурам те снове назад. Бојим се онога што би изашло да је широм отворим. Чекајући да се снови остваре, морам да се смијешим још мало. У овој улози некога ко је добио све што је некада хтио.
Нисам никада купила ту машину за веш својој породици. Не могу мјесечно да им пошаљем никакав новац. И када им нешто купим увијек се испостави да су они тог мјесеца мени помогли далеко више. Још увијек ме када дођем кући чека поклон од баке. Исти онај који ми је давала када сам ишла у школу, на факултет, смотаних педесет марака, да ми се нађе. А ја ове године пуним двадесет девет…

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s