free-vector-graduation-cap-and-diploma-vector_001862_1-01

Јуче се на многим порталима могао прочитати текст о томе колико државу кошта школовање којег образовног профила. Нагласак је био на високом образовању. Многи портали су тако у настојању да буду духовити и маштовити наслов креирали алудирајући на то ко је „скупљи“ а ко „јефтинији“. Па су тако објавили да су „технолози најскупљи, а правници најјефтинији“. Као да се ту не ради о људима и њиховим животима.

Нећу се ја овдје бавити статистиком, препричавањем колико то нашу јадну државу кошта што је тако милосрдна па нам нуди најниже школарине у региону. Али ме занима, да ли се та иста држава пита колико њене промашене уписне политике за факултете коштају нас? Колико лоши избори коштају једног осамнаестогодишњака касније у животу? А не зна он са 18 шта ће бити кад порасте. Да ли ће бити на бироу или ће његово занимање бити конкуренто на тржишту рада? Можда би боље било да су те школарине више, јер тада сигурно не бисмо имали хиперпродукцију високообразованих.

Оно што сигурно доктори медицине у Републици Српској знају: запошљавања неће бити! Саопштило је то јасно и гласно министарство, па се ви лијепо снађите. Има посла у пекарама, на грађевини. Тужно је то да један љекар ради послове физичког радника. Не би он требао тога да се стиди, требала би да се стиди ова накарадна држава. Али о томе се ћути! Битно је да се дигао глас против „Педесет нијанси сиве“. Да се ликује на сва звона о затварању Мек Доналдса. Нико се не пита се да ли ће Медицински факултет промијенити своју уписну политику сада када им је јасно да запошљавања бити неће?!

Онако лаички ја мислим да би то било врло једноставно. Ако Биро за запошљавање каже да правници, економисти и љекари немају шансе за запослење у наредним годинама, логично би било смањити уписне квоте на те факултете. Можда ће некоме бити жао што није могао да оствари свој сан и бави се оним што воли, али ће вам бити захвалан када за 4 године не буде морао да ради оно што не воли са дипломом факултета који је некад волио.

Минимално шест година одрицања, учења ријечи које ја врло често не умијем ни да изговорим, дијагноза, лијекова, болести да би човјек радио као НК радник. Да ли је то нормално??? Да ли је нормално да у овој држави никоме није стало? Ја сам се нпр најежила на тај податак. Не ради се о некоме мени блиском. Човјека ни не познајем! То не значи да треба да се правимо глупи и нијеми и да мислимо да се то дешава неким другим људима. Сутра се може дешавати твом дјетету.

А ми као послушне овце у свом стаду ћутимо. Више и не блејимо. Битно је да има марка-двије за кафу или пиво. Да је била мајчина пензија, а ми ћемо некако. Зар је могуће да тако мало поштујемо себе, своја одрицања и труд? Зар је могуће да они који имају те своје жељене послове толико мало маре за свог брата, колегу?!

Очигледно је да нико не мари! Нико се не труди. Мислећи ваљда да овако може довијека. Да довијека можемо да финансирамо огроман чиновнички апарат у који се увукло од фризера до доктора наука. Тако ухљебљени они се не буне, а и зашто би? Зашто би њих бољело што један инжињер чисти, што љекар вози палете у складишту, професор филозофије послужује кафе, правник ради у кладионици.

И нису то никакви нижи нити непоштени послови. А они који их обављају су људине! Схватили су да морају прихватити оно што им ова држава нуди! И када кажем држава не мислим на неки апарат, на предсједника, премијера. Мислим на нас. Ми највећим дијелом чинимо ову државу, ми гласамо, ми бисмо могли да промијенимо неке одлуке да желимо.

А ми најчешће, не маримо.

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s