stetoskop

Imam li sad vašu pažnju? Sada kada me špijunirate po društvenim mrežama i kada ste se naoštrile da me kritikujete zbog štiklica i šminke. Htjela bih još nešto da vam kažem. I vama, drugarice, koje ste mi aplaudirale i smijale se sa mnom moru negativnih komentara ispod mog teksta. Imate li strpljenja da pročitate do kraja? O nečemu mnogo bitnijem od fizičkog izgleda, od mene, od tebe.

Gledamo to svaki dan. Nekad se pravimo da ne vidimo kako bismo lakše pregurali dan. Priznajem i ja. Riječ je o državi koja propada i omladini koja odlazi. Radi se o 167 ljekara na Zavodu za zapošljavanje, o duplo toliko ekonomista, pravnika, profesora, novinara. Nisu ovi drugi manje bitni pa da zbog toga ne navodim njihove brojke, ali prvi su se pobunili. Progovorili su o svome problemu javno, a sa jednim od njih i živim. Subjektivna sam, znam. Imam pravo. Kad već vi sa uticajem subjektivno djelite državne pare i radna mjesta imam i ja pravo da subjektivno kažem.

Kada sam razmišljala o svom budućem pozivu nisam tačno znala šta će biti ali sam znala da neće biti medicina. Nisam bila spremna da se nosim sa tolikim odricanjima koja takav fakultet nosi sa sobom. Pitala sam se zašto bi neko htio studirati minimalno šest godina, kada može četiri. Zašto bi neko želio da drži tuđi život u rukama ili da nekome bude poslednja slamka spasa? Zašto bi neko htio da mu dolaze bolesni i tužni? U bolnicu osim trudnica niko ne ide radi dobroga.

Imaju oni koji žele. Različite su im pobude, ali ih znam mnogo iskrenih i humanih. Iz skromnih porodica, trudili su se i učili želeći da pomognu a i logično željeli bi da budu nagrađeni za jedan od najtežih poslova koje možete obavljati. Pa valjda svi znamo da samo jedna injekcija nekome ko je alergičan može biti smrtonosna? Jedna nepravilno zbrinuta posjekotina može biti vaš put u smrt. Jasno vam je šta hoću da kažem.

Njihova početna plata u Republici Srpskoj je oko 1200 maraka, otprilike. Mnogo više imaju razni činovnici u agencijama, ministarstvima, zavodima. Znam, ne volite ni njih, ali njima ne idete kad vas boli. U Americi je npr. prosjecna plata ljekara oko 15 hiljada dolara mjesečno i to je jedno od najplaćenijih zanimanja. Ja taj posao ne bi bila sposobna da obavljam ni za milion. Pacijenti ih vrlo često mrze. Dođu kod njih pa bi da se svađaju. Vremenom valjda i neki od njih izgube živce pa i sami postanu takvi. Neki su loši ljudi, pa samim tim i ljekari ali ovo nije priča o njima.

Ovo je priča o 167 bijelih mantila koji stoje u ormarima i čekaju da ih neko obuče. O 167 stetoskopa koji stoje zabačeni u ladicama. O 167 snova. 167 mladih ljudi koji uče njemački i nadaju se da će što prije otići odavde. Otišli bi i pravnici i ekonomosti. Sasvim sam sigurna i profesori i novinari, kada bi ih neko htio. Javnost ih prekorjeva, ljudi ih ne vole. U danima kada kasne i penzije i plate, koga briga za 167 ljekara koji hoće da idu.

„Nek’ idu!“

A šta ćemo vi i ja kada svi odu? Niti će imati ko da nas liječi ni sa kime da se svađamo. Šta ćemo kad odu svi koji su vrijedili. Kada ostanu nepismeni i poltroni. Beskičmenjaci.

„Šta hoće, ni mi nemamo posla, ionako hoće samo pare?“

Vidite kada izmisle način da možemo da živimo bez novca, možda ćemo svi moći da budemo mnogo veći humanitarci nego što smo danas. Nažalost ni doktori, kao ni mi obični smrtnici ne možemo otići u poštu i ponuditi hvala kao nadoknadu za naš račun za telefon, smeće ili grijanje.

„Ionako uzimaju mito“

Ovih 167 mladića i djevojaka, dragi moji, nisu dobili priliku ni plate da zarade, a kamoli da uzmu mito. Meni su hiljadu puta ljudi donijeli čokoladu na radno mjesto. Zašto? Ne znam. Kažu da sam ljubazna. Nikada ona nije bila sredstvo kako bih nešto brže uradila, najčešće zahvala kada završe studij, pri čemu ja nisam ništa uradila što nije bilo u opisu mog posla. Samo to. Kada je doktorica koja ima svoju privatnu ambulatnu, u kojoj je razumije se, pregled mnogo skuplji nego u državnoj bolnici, pronašla ispravnu terapiju da ublaži simptome moje alergije koja me je mučila mjesecima ja sam bila spremna da joj dam cijeli svijet. Dovoljno je bilo trideset maraka koliko je koštao pregled. Kada mi je zubarka riješila problematični zub koji me je bolio danima i ujedno me oslobodila straha koji sam imala od zubara, željela sam da je zagrlim pred punom ordinacijom pacijenata. Mislim da sam joj bezbroj puta rekla hvala, a žena me je samo zbunjeno gledala. Samo je radila svoj posao.

Razlika između mog i njihovog posla je što ja ta dan nisam mogla nikoga da ubijem, oni jesu. Moje greške ne mogu biti fatalne. Zamislite kakvu odgovornost ima pedijatar. Ljekar koji mora da se bori i sa bolesnim djetetom i sa zabrinutim roditeljima. Zamislite otvoreni prelom butne kosti. Ne možete. Znam. I ja okrenem glavu kada vidim krv. Zamislite knjigu koja ima preko hiljadu stranica, pa još jednu, i još jednu i još, i još. I kada ih sve pročitaš i naučiš i dobiješ diplomu ljekara – uvijek ima još. Specijalizacije, subspecijalizacije, nove metode i tehnike, novi lijekovi.

Ko će njima da pomogne sada kada ih boli? Boli ih nepravda! 167 srušenih snova. 167 razočaranih bijelih mantila stoji na našoj granici i moli da ih zaustavimo. Ne žele da idu, kažu. Na njihovom mjestu ja bih trčala. 167 mladića i djevojaka su proveli godine nad knjigama da bi ljudi danas likovali nad njihovom sudbnom.
„Ko im je kriv, kad neće na selo“, dovikuje neka nepismena baba. Ćuti baba i heklaj u miru kad ti je Bog dao. Prva ćeš se žaliti kad odeš kod doktorice a bude gužva. Logično da je gužva ona jedna, a vas dvije hiljade.
Ovih 167 hoće i na selo, oni neće da idu na zapad dok cijela država mašta o zapadu. Oni su molili političare za pomoć.
Tap – tap po ramenima. Šmrc – šmrc. Kriza. Država. Svima je loše. Prilog dva u medijima. Neće ni od ovih 167 da idu svi kad treba da se snima. Kad trebaš da se boriš i da kažeš javno nije lako biti hrabar!

Daće posao za najbolje. Ono što najboljeg izdvaja u odnosu na nas jeste što je on jedan. Bolji od nas stotinu. Nekad ih bude dvoje, troje, ali šta ćemo sa ostalima. Mi koji nismo ni najbolji ni najgori. Ni bogati, ni siromašni. Ni kćeri ni sinovi ovih sa uticajem. Ni političari. Mi što smo ničiji?

Šta da vam kažem ljekari bez pacijenata osim: bježite! Bježite brzo i ne osvrćite se! Nemojte zastati, razmisliti, pokleknuti! Ova zemlja nije zaslužila više žrtava. Niste vi kao staro olinjalo kuče da vas šutira ko stigne. Vi ste intelektualci, ljekari! Ej! Ne vucite političare za rukave kada vas tamo negdje čeka dostojanstvena prilika. Ne okrećite se i idite. Pustite nas koji nemamo gdje!

Advertisements

4 mišljenja na „Sto šezdeset sedam bijelih mantila

  1. I da imam posao otisla bih.Koga zanima moja zelja za napredovanjem i usavrsavanjem.Ja sam ona grupa ljudi koja nije nicija.Za godinu dana primila sam 12 odbijenica,po cjeloj zemlji sam slala dokumenta,neki odgocore,neki i ne.Trenutno radim u srednjoj skoli i imala sam razred.Na razrednom sam trebala da pricam sa djecom o buducnosti.I onda sam skontala da ja nemam sta da kazem na tu temu.Ni ja nemam neku buducnost.Kakav primer ja da im dam.Zavrisla sam medicinu ,godine su prosle,nemam porodicu,nemam radni staz,nemam posao za koji sam se skolovala…Nema sta nemam 🙂 Imam samo diplomu koja ne treba nikom .I kome ja da bidem uzor i da pricam o buducnosti.Ali opet ustanem podignute glave i kazem : HVALA ONIMA KOJI NAS TJERAJU IZ ZEMLJE.Da ostanem samo bih se povlacila tuda,radila za mizernu platu,ovako bar cu imati da me neko postuje .Svoje necu vidjati tako cesto,puno cu raditi.Ok .I ovdje mi je isto,puno radim,malo vidjam svoje, a plata mala .Kad odem negdje drugo imat cu postovanje i pristojan zivot.Ipak zadovoljna sam kad posle godinu i po dobikes bilo kakvu super je .

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s