Novac ne kupuje sve! Ne može da vam kupi sreću, ljubav, prijatelje, partnera. Tako kažu oni koji ne stavljaju novac iznad svega! Kažem i ja! Načelno mislim da novac ne može da vam kupi sreću, ali isto tako ukoliko nemate novac, ne možete baš sebi da priuštite mnogo srećnih momenata zato što vjerovatno razbijate glavu koliki vam je račun za struju ili telefon stigao ovaj mjesec. Da li ćete jesti neku salamu koja je na akciji, ili možda neki kvalitetniji doručak. A kažu da se bolje razmišlja punog želudca.
No, to nije poenta.
Bilo da ste totalni materijalista, ili potpuni hipi, činjenica je da novac koji posjedujete u velikoj mjeri kreira sliku o vama. Bila sam u situacijama da me ljudi okarakterišu na osnovu novca koji imam kod sebe, ili koji oni misle da imam kod sebe.
Dobro, nisu sad ni predrasude nešto što se juče pojavilo, niti neko svjetsko čudo. Bilo ih je otkada je svijeta i vijeka. Ali, zanimljiva činjenica mi se desila sinoć.
Na brzinu odlučih sa dečkom da odem u grad. Po neku knjigu koju smo kopirali. Imali smo trideset minuta da se spremimo i stignemo prije nego što se radnja zatvori. Zanemarili smo činjenicu da je nebo crno i da se sprema kiša. Navuksmo trenerke, patike i trkom se zaputismo ka gradu. Srećom izbjegosmo i neku značajnu kišu i zatvaranje kopirnice.
Onako neplanski odlučismo da pogledamo nešto u zlatari. Treba nam. Planiramo odavno, ali eto prosto nikako da pronađemo vrijeme za to. „Mogli smo sad“, složismo se. Nekoliko ih radi do 21h. Ušli smo u prvu. Ljubazna prodavačica nam pokazuje sve, rado objašnjava, komentariše, sugeriše. Zahvalismo joj se i idemo dalje.
Ulazimo u drugu. Prvo nas gospođa odmjeri od glave do pete. Ja u trenerci, a i on isto. Nisam ni našminkana, ne nosim ni nakit, a i sat mi je ostao kod kuće. Sve to ona skenira, vidim. I sama radim sa ljudima, pa sam naučila da lako procjenjujem karaktere. Pitam je za jedan komad nakita, a ona odgovara: „Au, gospođo to je skoro najskuplji komad nakita koji imamo“. Prvo dušice, nisam gospođa, da bi izbjegla da me etiketiraš u komunikaciji nisi trebala nikako da me oslovljavaš kad već ne znaš. A drugo, otkud uopšte znaš da nemam novca da kupim i tebe i taj komad nakita. Brojim ja to sve u sebi, dok se i dalje smješkam. Druge komade nakita je pokazivala tako što ih je držala u ruci odmaknute barem metar od mene. Ne onako kako to rade normalni prodavci i obicno izvade postolje na sto, pa možete lijepo da pogledate nakit koji vas zanima.
Zanemarivši činjenicu da je taj nakit bio odvratan i precijenjen, ništa nije bilo gluplje od njenog ponašanja. Zanemarila je da i ja mogu da ocijenim to što ona nosi i da je samo donji dio moje trenerke skuplji od njenog kompletnog „stajlinga“. Ako ćemo već da se rangiramo prema onome što nosimo.
Dešavalo se i suprotno. Da se kao student sa desetak maraka u novčaniku nađem slučajno u radnji u kojoj ne mogu ništa sebi da priuštim, a da ljudi na osnovu onoga što nosim misle da posjedujem veliki novac, pa me tako krenu (žargonski rečeno) smarati da kupim nešto. Uporno sam glumila nezaintersovanost, ali džaba.
Treća radnja. Neka prenapadno našminkana djevojčura ne zna da kaže ni dobro veče ispravno. No, nema veze. Ljubazno je pitam: „Oprostite možete li mi pokazati „to i to“. Opet taj pogled. Glava do pete: „Imate to poredano tuda po radnji, pa vidite sami“. „Ok“, kažem, „hvala“. Nema odgovora! A meni u glavi opet vrišti onaj glas: „Idiote ne kupujem krompir na pijaci pa da ga sama biram i pikam“. Uostalom koja je onda njena funkcija u toj trgovini? Sticajem okolnosti dolazi neka ljubazna gospođa. Čujem šta je pita. „Oprostite, ja sam došla po svoj sat, bio je na popravci, ostavila sam ga jutros“. Ova prenapadna gleda u ženu. Odgovara nakon minut: „To je sigurno kod kolegice ostavljeno, čekajte“. Opet ni dobro veče, ni molim vas. Trebalo bi mi laknuti, nije samo do nas. Ali to nije slučaj!
I tako mi pada na pamet da čisto iz zabave, da se dotjeram i odem kod gospođe iz druge zlatare, da tražim da mi pokaže sve što ima i da joj kažem da bih kupila one najskuplje minđuše koje imaju, ali da mi ne pašu na uhu! Ali, time bih joj samo pokazala da sam veći snob od nje!
Despotica 